FOUR-DAY LAZARUS, FRIEND OF CHRIST/ ЧЕТВОРОДНЕВНИ ЛАЗАР, ПРИЈАТЕЉ ХРИСТОВ

„Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог. Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој.“

( Јеванђеље по Јовану 11, 21-23)

Свето писмо Новог завета је књига Живота.

На њеним страницама је описана вера обичних људи који су поверовали да је Исус Христос Син Божији. Један од људи које је додирнуо прст Божије љубави, и који је ту љубав препознао, био је Лазар. Црква га је прозвала четвородневни Лазар, будући да је, пре него што га је Господ Христос васкрсао, лежао мртав у гробу четири дана. Васкрсење четвородневног Лазара једна је од најдирљивијих новозаветних сцена. Лазар је са сестрама Мартом и Маријом живео ти- хим животом у селу Витанији, недалеко од Јерусалима. Јеванђелист Јован напомиње да је Лазар био тешко болестан. Из бриге према брату сестре су слале поруке Христу и молиле да дође да га исцели. Иако је знао да се његови неприја- тељи спремају да му науде, из љубави према Лазару Христос је кренуо у Витанију. На путу до овог малог места, Лазар је већ био умро. Пред домом Лазаревим Христу су у сусрет изашле уплакане сестре. Христос их је тешио речима да је Он васкрсење и живот и да ће васкрснути њихов брат. Потресен болом сестара Марте и Марије и сазнањем да је изгубио пријатеља, Исус је заплакао. Молио је да га одведу до пећине у којој је Лазар био сахрањен. Рекао је да се отворе врата од пећине чиме је изазвао чуђење присутних. Заблагодаривши Оцу небеском што га је услишио, Христос је узвикнуо: „Лазаре, изађи напоље!“ У том моменту се показала слава Божија. Лазар је изашао жив обавијен посмртним повезима. Видевши какво чудо је Господ учинио, многи народ је поверовао у Њега. Недуго затим, Лазар је седео покрај Христа на вечери која је била припремљена у дому његовом. По Педесетници Лазар је напустио Витанију. Остатак свог живота провео је у месту Китион, у близини данашње Ларнаке (Кипар). Свети Апостоли Павле и Варнава су га хиротонисали за епископа 45. године. У Китиону је проповедао Јеванђеље и уснуо у Господу око 63. године. Његове мошти су откривене 890. године у саркофагу у цркви посвећеној Светом Лазару. На саркофагу је писало Четвородневни Лазар и пријатељ Христов. Лазарева субота је честа слава код Срба. Лазарева Субота и Цветна Недеља су празник деце. У ове дане деца носе врбице и звончиће око врата, радујући се празнику којим се прославља свечани улазак Христа у Јерусалим.

FOUR-DAY LAZARUS, FRIEND OF CHRIST

”Then said Martha unto Jesus: Lord, if thou hadst been here, my brother would not have died. But I know, that even now, whatsoever thou wilt ask of God, God will give it thee.

Jesus saith unto her, Thy brother shall rise again.”

(Gospel according to St. John 11, 21-23)

The New Testament is the book of Life. In its pages the faith of ordinary people is described, people who believed that Jesus Christ is the Son of God. Lazarus was one of those who was touched by the finger of God, and he recognized that love. The Church called him the four-day Lazarus, since, before the event of the Resurrection of the Lord Christ, he was already dead for four days in the tomb. The resurrection of the four-day Lazarus is one of the most touching scenes of the New Testament. Lazarus and his sisters Martha and Mary lived a peaceful life in the village of Bethany, not far from Jerusalem. John the Evangelist notes that Lazarus was gravely ill. Out of concern for their brother, the sisters sent a message to Christ asking for him to come and heal him. Even though he knew that his enemies were preparing to harm him, out of love for Lazarus, Christ went to Bethany. While he was on the way to this small place, in the meantime Lazarus died. The weeping sisters came out from their house to greet Christ. Christ comforted them by saying that He is the resurrection and the life, and that their brother would rise again. Moved by the pain of the sisters Martha and Mary and realizing that he had lost a friend, Jesus wept. He requested that they take him to the cave where Lazarus was buried. There he asked that they open the door to the cave, to the shock of those who were present. After giving thanks to the heavenly Father for hearing his plea, Christ proclaimed, “Lazarus, come out!” At that moment the glory of God was revealed. Wrapped in burial clothes, Lazarus came out alive. Seeing what a miracle the Lord had performed, many people came to be- lieve in Him. Not long after, Lazarus sat next to Christ at a dinner prepared at his home. Lazarus left Bethany after Pentecost. He spent the rest of his life in Kition, near present day Larnaca (Cyprus). The Apostles Paul and Barnabas consecrated him as a bishop in 45 AD. He preached the Gospel in the Kition region and fell asleep in the Lord around 63 AD. His relics were discovered in 890 AD, in a sarcophagus at a church dedicated to St. Lazarus. On the sarcophagus was written The Four-day Lazarus and Friend of Christ. Lazarus’ Saturday is a common Slava among the Serbian people. Lazarus’ Saturday and Palm Sunday are children’s feast days. Children carry willows in their hands and small bells around their necks, joyfully looking forward to the feast of the celebrated entrance of Christ into Jerusalem.

Dn Jovan Anicic, in Orthodox Educational Magazine, Journal for Kids Issued by the Department of Christian Education of the Serbian Orthodox Diocese of Eastern America, Number 8, 2020, 10-12.

ЧЕТВОРОДНЕВНИ ЛАЗАР, ПРИЈАТЕЉ ХРИСТОВ

.pdf

Download PDF • 37KB

FOUR-DAY LAZARUS, FRIEND OF CHRIST

.pdf

Download PDF • 30KB